Od sumnjvog zanimanja do stuba glamura

Od 19. veka su zaljubljenici u daske koje život znače mogli da sanjaju svoje snove i javno, gluma je prestala da bude sumnjivo zanimanje kakvo je nekada bila. Uspešni glumci su uživali divljenje i obožavanje. To je bilo doba prvorođenih zvezda, čija popularnost nije imala premca do uspona Holivuda. Glamur je tada dobio svoju novu dimenziju, uzvišenu, pitko mistifikovanu, zavodljivu, čarobnu. Međutim, iako je imala svoje istaknuto mesto, stvaranje zvezde u to doba je isključivo zavisilo on njenog karaktera i nadasve talenta. Neretko, većina tadašnjih pozorišnih glumica pripadala je pozorišnim porodicama. Iako to može da govori o nasleđenom talentu, to takođe potvrđuje da, iako je bilo moguće postići slavu i ugled, to zanimanje nije bilo dostupno mnogim mladim ženama koje nisu imale vezu ili dovoljnu snalažljivost kako bi uspele. Karakterna crta koja je izdvajala uspešne ”srećnice” je verovatno bila izvor moći glamura kojim su one kasnije zaludele mase i započele nova kulturološka i sociološka poglavlja.

Prisetimo se malo dama koje su zaslužne za sjaj, luksuz i pompe koje imamo prilike da vidimo na svakom filmskom festivalu, časopisu ili premijeri.

Sara Sidons

Definitivno jedna od najvećih engleskih pozorišnih dinastija su bili Kemblovi. Sara Sidons, sestra glumaca Džona FIlipa i Čarlsa Kembla je nesumnjivo ostala zapamćena kao najveća tragičarka svog vremena. Njena večna lepota je uljem pretočena na platno od strane Džošue Rejnoldsa i postaje čuveno umetničko delo pod nazivom ”Tragična muza”. Međutim, njen glumački put je bio trnovit na početku, doživela je udarac od kojih mnogi stavljaju tačku na svoje snove i beže na neki drugi put. Ali ovo nije bio Sarin izbor. Ona je odabrala da posle prvog katastrofalnog nastupa sa Garikom ustane, obriše suze, popravi šminku i hrabro izbruši svoje glumačke veštine sa putujućim trupama u Jorkširu. Njen povratak je bio trijumfalan. Njen brat i ona su bili osnivači engleskog klasičnog stila, junačkog, monumentalnog ali punog strasti. Njena gluma je bila izvanredna,  neverovatno uverljiva, u svojim izvođenjima je pokazivala i hrabrost i nežnost, sa njene scene je zračila plemenitost. Publika i kritika su bile lude za njom. Obožavana je bila! Pored njenog talenta, velika inteligencija je pomogla Sari da se izdigne iznad ostalih. Odbijala je da glumi u komedijama i njena odluka da zaigra Lejdi Makbet ju je proslavila. Njenu nećakinju Fani Kembl su smatrali njenom naslednicom.

Sara Sidons

Sara Sidons kao Tragična muza, Džošua Rejnolds, 1784, ulje na platnu

Fedra Elize Rašel

Ni u Francuskoj glumački talenti nisu ostali nezapaženi. Replika na englesku Lejdi Makbet bila je Fedra Elize Rašel. Izvedbu ove dame je čuveni teatrolog Majkl But opisao kao ”užarenu predstavu, jednu od najvećih u istoriji glume.” Čak je i jedan savremenik sa neskrivenim oduševljenjem opisao njen prvi ulazak: ”Imali ste utisak da nestaje pod unutrašnjom vatrom, da na ivici groba, bleda licam užagrelih očiju, iznurena tela – stoji strašna avet.’‘ Ono što je posebno krasilo bila je njena panterska gracioznost i filigran emocija koje je posedovala. Njena životna borba je krenula još u njenom najranijem detinjstvu. Elize potiče iz siromašne jevrejske porodice, a njen pohlepni otac je zgazio njeno obrazovanje i prekinuo ga u najgorem trenutku. Ali ako to obično biva, biser se ne može skriti: njena prva predstava u pozorištu Komedi fransez, u Kornejevom ”Horaciju”, je bio pravi spektakl! Većinom je glumila uloge francuskog klasicizma 1840-ih i na taj način se zalagala za njegovu obnovu, međutim ni savremene uloge joj nisu bile strane i odlično se snalazila u njima. Nažalost, njena slava nije bila dugog veka, nije uspela da se izbori sa brojnim teškoćama. Potpuno istrošena preteranim radom, burnim događajima i kasnije tuberkolozom, umrla je u 38. godini.

Eleonora Duze

Eleonora Duze, temepramentna i ekscentrična umetnica, rođena je u italijanskoj pozorišnoj porodici. Prvi put se pojavila na sceni kada je imala samo četiri godine. Njena tehnika je bila fascinantna. Prepoznatljiva po izrazitoj lepoti pokreta, kao i po kameleonskoj sposobnosti: mogla je da menja boju kože po želji. Svojom jedinstvenošću, čvrstim karakterom i lepotom osvojila je čitav pozorišni milje. Čehov ju je video kao Šekspirovu Kleopatru i zbog toga mnogi smatraju da mu je ona bila nadahnuće za lik Arkadine u Galebu. Prvenstveno je glumila u tragedijama, ali i u naturalističkim dramama. Od 90-ih godina 19. veka se potpuno posvetila komadima njenog ljubavnika, profašističkog pesnika Gabrijela D’Anuncija. Igrom slučaja se pojavila u komadu Hermana Zudermana ”Zavičaj” u isto vreme kad i Sara Bernar u drugoj produkciji. Tada, u Londonu, 1895. godine je glumila Magdu. Ovaj događaj je podvojio mišljenja, ali Bernard Šo se izjasnio da mu je izvođenje Eleonore Duze bilo bolje.

Eleonora Duze

Portret Eleonore Duze

Sara Bernar

Najslavnija, možda najveća glumica svih vremena, neodoljiva i vrhunski inteligentna ”Božanska Sara” je i dan danas ostala sinonim za pravu glumicu. Bila je ćerka prostitutke, prvi put je zaigrala u Komedi fransez 1862. godine u jednom Rasinovom komadu. Fedra je bila ta gde je njen vrhunac doživeo sve oblike senzacije, ali je podjednako bila slavna i zahvaljujući ulogama romantičarskih junakinja Igoa i Bomaršea i ostalih savremenika. U Hamletu je naprosto blistala! Još uvek se čuvaju neki stari tonski zvuci njenih izvedbi, koji slabije mogu da nam približe lepotu njenog glasa zbog koga je bila posebno cenjena, ali fotografije koje laskaju njenoj upečatljivoj lepoti, vitkoj figuri, dijamantski crnim očima su je direktno kvalifikovale u prvi izbor za uloge koje su zahtevale senzualnost i zavodljivost. Njena popularnost se širila celim svetom, devet puta je išla na velike turneje po SAD, talenat joj je dozvoljavao čak i da piše neke svoje komade i postavlja ih na scenu, darovita pesnikinja, slikar i vajar. Ova umetnica je zapamćena kao i veliki ekscentrik, navodno je spavala u mrtvačkom sanduku, kršila je pravila i opirala se strogim kovencijama Komedi fransez. Mnogi tvrde da je iz tog razloga bila mnogo bolja na gostujućim izvođenjima. Od 1899. godine igra u svom pozorištu, pozorištu Sare Bernar. Njena životna energija i glumačka strast nisu utihnule čak ni posle udesa u kom je izgubila nogu.

Sara Bernar

Sara Bernar u ulozi Dame s kamelijama

Elen Teri

Glumica Elen Teri je sigurno bila najslavniji ćlan pozorišne dinastije, na čelu sa njenim ocem pa sve do ser Džona Gilguda, njenog pra-bratanca. Njen jubilej, 1906. godine, je bio ispraćen sa čak 28 njenih rođaka! Imala je kratak brak sa slikarom Dž. F. Votsom kada je napravila malu pauzu u svojoj karijeri. Svoj put slave trasirala je sa Kinovima, ali veruje se da je najbolja bila kada se razvela i pridružila ser Henriju Irvingu u Liceumu 1878. godine. Kasnije, Elen postaje ser Henrijeva ljubavnica. Glumila je likove Kordelije i Dezdemone, i njene predstave su bile hvaljene, ali nikada nije uspela da postane vrsna tragičarka kao njene prethodno pomenute koleginice. Prema rečima istoričara teatra, na sceni je imala poseban dar svežine, vesele, naizgled spontante luminoznosti i neprocenjive sposobnosti da podstakne i druge glumice – što je zaista osobina velike žene. Bila je oštrouman dramski kritičar, predavala Šekspira, vodila je nekoliko pozorišta.

Elen Teri

Elen Teri sa 16 godina

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s